Стереотипи о младима и старима- како их мењати

Често ће те чути како су млади „неозбиљни“, а старе особе „досадне“ и „терет друштва“. Како се наводи на сајту Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, до 2052. године у Србији број особа које имају 80 или више година биће утростручен и они ће представљати четвртину укупног броја старих. То је, својеврстан аларм, да се посвети пажња неговању избалансираних међугенерацијских односа који се заснивају на обостраном поштовању.

Суштина је да се генерације не разумеју довољно добро!

Србија се данас, као и већина европских држава, суочава са променом структуре становништва изазваном продужењем животног века и ниском стопом наталитета. Људи данас живе дуже у бољем здрављу, остају дуже активни, што је једно од највећих цивилизацијских достигнућа, али и једна од највећих друштвених трансформација.

-Стари су углавном приказани као терет, праве гужве у здравственим установама, спори су, досадни- говори о свом иксуству Тихомир Глушица, пензионер и додаје да су, с друге стране, из угла старих, млади ти који су потпуно незаинтересовани, неактивни и врло често нервозни и нестрпљиви.

Стручњаци сматрају да је из оваквих разлога, који се често наводе, неопходно разбити стереотипе, јер они нису тачни, а ометају напредак друштва. Уствари, много боље би било да се показују позитивни примери и позитивне одлике одређених генерација.

-Ја сам васпитана да поштујем старије и не мислим да су они мање вредни од нас младих. Основна је култура и нешто што носимо из куће да се старијима на улици обавезно јавимо, да им се обраћамо са ВИ, да постоји узајамно поштовање- објашњава 16-годишња Јана Суботић.

Без обзира на лоше примере који су на нивоу појединачних случајева, пензионер Глушица сматра да млади ипак се добро опходе према старијима и данас.

-Познајем много младих особа које поштују старије и то је за похвалу- истиче он.

Стручњаци наводе да медији могу да буду генератор промена те могу да утичу на креирање мишљења јавности о одређеним темама, појавама, догађајима.

„Стереотипи се разбијају разговором – у јавности, у медијима, у породици, у школи“ и само су потребни воља и време“, истичу психолози и додају да се на тај начин ствара амбијент у коме и млади и стари, али и грађани средњих година се међусобно добро разумеју, имају услове за живот достојне човека 21. века, јер међугенерацијска солидарност подразумева сарадњу свих годишта, свих генерација, у циљу напретка једног друштва и побољшања квалитета живота свих генерација у том друштву.

Пројекат „Друштво по мери свих нас“суфинансира Општина Параћин. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.