Стари занати као мост који повезује генерације

Штрикање, кукичање, вежење, ткање, плетење, резбарство… само су неки од старих заната који могу повезати све генерације.

Бака Милана и њена унука Јована слободно време проводе тако што бака учи унуку старим занатима којима је њу њена мајка Јелица учила. Јована пажљиво проматра шта бака ради, упија очима сваки покрет, слуша сваку реч. Тако традиција штрикања постаје мост између генерација. Кроз старински занат, бака преноси не само технику, већ и приче о сопственом одрастању.

Учење о штрикању постаје више вештине – постаје размена животних искустава.

„Јована и штрикамо, па јој показујем шта сам ја све иштрикала, а и нешто од тога она и носи. Заједно идемо у куповину, бирамо и купујемо вуницу. Јована ужива у овоме, а и ја уживам да оно што знам пренесем на моје унучиће. Уједно тако и проводимо време, док мама и тата раде, то је наша занимација“, прича бака Милана.

За Јовану је штрикање више од савладавања нових вештина, за њу је то, како и сама каже, мост који повезује прошлост и садашњост.

„Волим да проводим време са баком. Учи ме да штрикам, преко распуста сам почела, и сада када дођем код ње, волим тиме да се занимамо. Занимљиво ми је што сама себи могу да иштрикам нешто што ми се свиђа и што могу касније и да носим. Бака ми помогне, и ја направим нешто“, каже Јована.

Кроз старе занате попут штрикања, генерације се не само зближавају, већ и чувају дух заједништва. Свака петља постаје нит која повезује људе, чиме се плете невидљива мрежа традиције, која се преноси с колена на колено.

Пројекат „Друштво по мери свих нас“ суфинансира Општина Параћин. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.