ПИСМА ИЗ ЛОГОРА: Сведочанство о рату, пошти и судбинама које се нису вратиле
Хроничари су ти, који чувају поједине ситуације из рата и заробљеништва од заборава, приче које су некада чули, које су им пренели преци или о томе сведочили они који су та искуства доживели. У овом тексту подсетићемо се на мање познате, али драгоцене детаље из времена Другог светског рата. Говоримо о сведочанствима о људским судбинама сачуваним у писмима, поштанским маркама и адресама које данас говоре више од историјских уџбеника.
За време Другог светског рата, колико год то данас звучало невероватно, поштански саобраћај је ипак функционисао. Посебно је занимљиво да су пакети и писма стизали из тадашње Независне Државе Хрватске чак до немачких логора. До једног таквог писма, које је сачувано у Чортановцима, дошли су локални хроничари.
Реч је о писму које је из немачког заробљеничког логора STALAG VIIIA послао Ђорђе Ђука Красојевић, родом из Чортановаца, својој мајци Зорки.
У писму, које је прошло строгу ратну рецензију и стигло на адресу „Зорка Красојевић, Чортановци, Кроатиен“, написано латиницом, тада службеним писмом НДХ – Ђука пише једноставно, готово свакодневним тоном:
„Драга моја мама, твој сам пакет примио опет без цигарета, зато ти поново јављам да ми их више не шаљеш. Ако хоћеш, пошаљи преко Данилке (жене). Иначе остало сам све уредно примио. За Духове, прекључе, смо примили америчке пакете, време је рђаво, свакодневно киша пада. Са здрављем сам добро, љуби те Ђука.“
На крају писма прецизно су наведени сви подаци:
Шаље: Ђорђе Красојевић, бр. 6160/IV D, STALAG VIIIA 20, Gopum.
-Та административна хладноћа, бројеви, ознаке, логори, стоји насупрот топлини неколико реченица упућених мајци. Управо у томе је снага оваквих докумената- рекао је Живан Пашић, хроничар.
Судбина Ђорђа Красојевића, међутим, није имала повратак у родни Срем. После капитулације Немачке, под јурисдикцијом Швајцарске, емигрирао је у Канаду, а потом се настанио крај Баварског језера, где је са другом супругом Кларом отворио моденски бутик. Тамо је и дочекао крај живота, без потомства.
-Иако се никада није вратио, веза са породицом није прекинута. Браћа и мајка су га посећивали, а он је редовно слао пакете у Југославију. То су те тихе, породичне нити које рат није успео да пресече- наглашава Пашић.
Породична историја Красојевића дубоко је уткана у друштвени и културни живот Срема. Ђукин стриц, доктор Ђорђе Красојевић, био је доктор права и школски друг Николе Тесле, управник црквених народних фондова Сремске епархије и председник Радикалне странке за Војводину.
-Све то показује како су рат и Холокауст преломили животе људи који су до тада били угледни, образовани, укорењени у својој средини. Писма попут овог остају као једини тихи сведоци једног времена- закључује хроничар и на крају додаје да поменута писма не говоре само о страдању, већ и о упорном покушају да се сачува људскост, чак и иза бодљикаве жице.
Фото-Писмо Ђорђа Красојевића мајци
Пројекат „Сећања из рата“ реализује портал Хероји Мораве. Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС . Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
