Од југа Србије до најиновативнијих тржишта Европе: Како српски стартапи могу до Скандинавије

Док сваки четврти Данац и сваки пети Швеђанин прати технолошке новитете, у Србији се тако осећа тек 4% грађана. Ови подаци Евробарометра сликовито показују колики јаз постоји – али и колика је прилика за домаће стартапе који имају амбицију да играју на глобалној сцени. На Поп уп еxпорт хубу, у оквиру Форума напредних технологија у Нишу, говорило се управо о томе – како да иноватори из Србије закораче на захтевна, али изузетно подстицајна тржишта нордијских земаља. Учесници су кроз конкретне савете и примере отворили простор за прва озбиљна партнерства и излазак на север Европе.

• Земље попут Финске, Шведске и Данске познате су по високој дигиталној писмености, поверењу у нове технологије и системској подршци иноваторима. Не само кроз акцелераторске и менторске програме, већ и кроз улагања – између 10% и 20% свих државних расхода за истраживачко-развојне активности одлази управо на пројекте у којима учествују и приватне компаније – рекао је Душан Васиљевић, директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у.

Успех у Скандинавији није случајност – он тражи озбиљну припрему, разумевање другачије пословне културе и висок степен транспарентности. Иновације које пролазе у овом делу Европе нису само „паметне“, већ морају решавати конкретне изазове и бити засноване на одрживим моделима који гледају дугорочно, поручено је на догађају.

– Кључно је добро познавати земљу у којој желите да послујете, имати ментора, користити организациону подршку и фокусирати се на један регион. Када је производ спреман за регионалне оквире, он може кренути даље путем глобалног тржишта – истакла је Анни Анттонен, извршна директорка операција стартап кампуса Мариа 01 из Хелсинкија.

Она је навела да посебан акценат стављају на очување менталног здравља стартап тима, те да са њима раде психолози који помажу оснивачима да избегну бурноут и очувају баланс између слободног времена и посла.

Иако тренутно не нуде сопствене програме подршке, у фокусу су сарадње са релевантним иницијативама у Финској, као што су 90 Даy Финн, Бусинесс Хелсинки Аццелератор и Хеалтх Инцубатор Хелсинки. Такође, гошћа је најавила да је у припреми први Мариа 01 акцелератор за стартапе са високим потенцијалом раста.

Искуство пословања на овим тржиштима има Цлоуд Цитy из Ниша, а његов оснивач Марко Шћепановић закључио је да је важна упорност приликом пробоја, те умрежавање кроз хубове као што је Мариа01, јер омогућавају контакте и партнерства. Он је такође истакао значај одласка на сајмове попут Слусха, на који ће СтарТецх тим у сарадњи са НТП Ниш слати стартапове и пружити им адекватну припрему

Поп-уп Еxпорт Хуб у Нишу организован је у оквиру пројекта СтарТецх, који спроводе НАЛЕД и Пхилип Моррис Интернатионал, уз подршку Владе Републике Србије, с циљем да се убрза дигитална трансформација домаће привреде и оснажи иновациони потенцијал Србије.

НАЛЕД