Највећа и најстарија пећина у Србији, дуга преко 4,5 км
Најлепша и највећа пећина у нашој земљи јесте Ресавска, која је дуга 4,5 километара. Налази се у близини Деспотовца, у кречњачком брду званом Бабина глава. Пећина краси Централну Србију и многе одушевљава својим изгледом.
Она је право чудо природе, а уједно и једна од најстаријих испитаних подземних светова. Детаљно је истражено 2830 метара, а за посетиоце је уређено око 800 метара.
Стара преко 80 милиона година
Ресавска пећина јесте најстарија у Србији, а процењује се да је настала пре више од 80 милиона година. Чак 45 милиона година стари накит, који се налази унутар пећине, сведочи о богатом наслеђу овог подземног чуда. Сталактити и сталагмити пећине доприносе њеном импозантном и мистичном изгледу. Многи неће остати равнодушни када посете ово чудо природе, наспрам кога ће се, са обзиром на огроман простор у њој, осетити сићушно. Он посетиоцима пружа невероватно искуство. Шетајући кроз простране дворане и уске пролазе, можете се упознати са невиђеним лепотама стена и пећинског накита који чине овај подземни лавиринт.
Унутрашњост пећине обилује бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. По богатству и разнобојности накита Ресавска пећина оправдано носи епитет ресавске лепотице.
Откривена пре 62 године
За пећину су знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од локалних пастира је открива 1962. године када је испричао за њено постојање планинарима из Свилајнца. Детаљно су је испитали новосадски спелеолози, на челу са др Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине су трајали 10 година, за посетиоце је званично отворена 22. априла 1972. године.
Крaси је најлепши пећински накит
Разноврстан пећински накит, због кога је и добила назив пећинске лепотице, почиње од самог улаза који се налази на 485 метара надморске висине. Најстарији накит може се похвалити старошћу од 45 милиона година. Настао је растварањем калцијум карбоната, чија боја зависи од минерала кроз које вода пролази, па се тако он јавља у три боје, црвеној, жутој и белој. Најзаступљенија је црвена боја која потиче од оксида гвожђа, бела настаје од кристалног калцијума, а жута од примеса глине.
У пећини се налази неколико дворана, а посетиоци спиралним степеницма пролазе кроз њих и уживају и магичним призорима. Овај пут пролази кроз различите дворане на два нивоа, а најнижа тачка до које долазе посетиоци налази се на 405 метара надморске висине.
Неке од дворана које се обилазе у горњој галерији су: „Дворана сраслих стубова или колонада“ која је име добила по стубовима срасли од пода до таванице, „Дворана кошница“ названа по три сталагмита која подсећају на првобитне кошнице трмке, која има таваницу испуњену белим цевчицама које подсећају на покошену ливаду. Она је са трећом двораном, „Предворје историје“ спојена каналом црвених бреча кога у нашој земљи има само у Ресавској пећини. Ова дворана добила је назив по томе што је у њој нађен алат, лобања поларне лисице и огњиште праисторијског човека.
Ресавска пећина је највећа и најстарија пећина у Србији
Краћим каналом, који је накнадно пробијен, долази се до „Стазе окамењених водопада“ са „Оргуљама“. Дворана је веом акустична, а могу се видети и два кристално бела кипа названи „баба“ и „деда“. Тунел даље води до четврте „Концертне дворане“ у којој се налази пећински накит познат као „Обешена овца“ и „Стопала слона“. У оквиру ове дворане налази се кип мајке са дететом који је уједно и заштитини знак Ресавске пећине.
Печину краси и „Бобанова дворана“ која је позиционирана иза „Концертне дворане“. Назив је добила по сину доктора Петровића који је, као деветогодишњи дечак, први крочио у ову дворану и храбро силазио са спелеолозима током истраживања пећине. Посебну пажњу привлаче и подземна језера која се могу наћи у неким деловима пећине. У мирним и бистрим језерима огледају се сталактити дајући невероватан призор.
Станиште бројних животињских врста
Поред своје природне лепоте, Ресавска пећина је и дом бројним животињским врстама, укључујући ретке и угрожене. Низак ниво светлости и константна температура дају идеалне услове различитим животињским врстама које су се прилагодиле на живот у мраку. Тако посетиоци могу имати прилику да виде слепе мишеве, шишмише, па чак и колонију ретких паукова који насељавају овај јединствени екосистем.
Засигурно да ова пећина никог неће оставити равнодушним. Због тога готово да нема човека који није желео да се увери у ову њену лепоту и магичност. Оно што вас сигурно очекује у Ресавској пећини јесте незаборавна авантура која ће у вама пробудити истраживачки дух.
Извор-Мондо.рс
Фото- SHUTTERSTOCK
