Ресавска пећина један је од најлепших и најпознатијих спелеолошких локалитета у Србији, смештен у срцу источне Србије, недалеко од Деспотовца. Док изнад земље владају шуме, планински предели и свеж ваздух Кучајских планина, испод њих се крије подземно царство које природа стрпљиво обликује већ десетинама милиона година.

Смештена на падинама Бабине главе, између река Ресаве и Ресавице, Ресавска пећина представља једно од најзначајнијих природних богатстава наше земље. Процењује се да је настала пре око 80 милиона година, док су њени најстарији пећински украси стари око 45 милиона година. Вода, која је вековима пролазила кроз кречњачке стене, створила је читав свет необичних облика, претварајући камен у право уметничко дело.

Свако ко први пут уђе у пећину остаје задивљен призором који се указује пред њим. Са сводова се спуштају сталактити, из земље се уздижу сталагмити, а тамо где су се спојили настали су импозантни камени стубови. Ту су и камене драперије, корали, окамењени водопади и безброј форми које машту воде у неке далеке, нестварне светове. Ниједан украс није исти, јер је сваки настајао кап по кап, током хиљада и милиона година.

-Пећина је нешто посебно што сам имао прилику да видим. Годинама обилазим нашу земљу како би се упознао са природним лепотама и, могу рећи, Ресавска пећина је међу најлепшим природним богатсвима Србије- истакао је Милован Петровић, туриста са севера Србије.

Иако је укупна дужина Ресавске пећине око четири и по километра, истражено је приближно 2.850 метара, док је за посетиоце уређено око 800 метара стазе. Тај пут води кроз осам дворана, од којих свака има свој изглед, атмосферу и причу. Посебно се издваја Дворана сраслих стубова, у којој се величанствени сталактити и сталагмити спајају у природне колоне.

Температура у пећини током читаве године износи око седам степени Целзијуса, а висока влажност ваздуха ствара посебан осећај свежине. Управо због тих услова, процес стварања пећинског накита није завршен. И данас, готово неприметно, свака кап воде наставља да обликује нове украсе, истим темпом којим је то чинила пре милиона година.

Иако су мештани за постојање пећине знали много раније, научна истраживања започела су тек шездесетих година прошлог века. Ресавска пећина откривена је 1962. године, након чега су уследила детаљна спелеолошка истраживања и уређење простора за туристичке посете. Званично је отворена 22. априла 1972. године, а од тада је посетило више стотина хиљада људи из Србије и иностранства.

У њеној унутрашњости пронађени су и трагови живота праисторијског човека као шти су камене алатке, врхови копаља, као и остаци животиња које су некада насељавале ове крајеве. То Ресавској пећини даје не само природну, већ и археолошку вредност, чинећи је јединственим сведоком далеке прошлости.

Данас је Ресавска пећина заштићено природно добро прве категорије и једна од најпосећенијих туристичких атракција Србије. Њена близина манастира Манасије, водопада Лисине и планине Бељанице омогућава посетиоцима да на једном путовању упознају природне лепоте, културно наслеђе и богату историју овог краја.

Силазак у Ресавску пећину није само обилазак једне туристичке знаменитости. То је сусрет са временом које се мери милионима година, са природом која је стрпљиво и без журбе створила подземни свет какав човек никада не би могао да изгради.

Пројекат „Од Ресавске пећине до витешког бојишта – прича о идентитету Деспотовца“ реализује портал Хероји Мораве. Истоимени пројекат суфинансира Општина Деспотовац . Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.