Завршена прва међународна резиденција „Лабораторија за креативно стакло“

Двадесет уметника из седам европских земаља окупило се у Параћину, где су кроз истраживање стакларског наслеђа, сусрете са стакларским мајсторима и експериментални уметнички рад откривали нове могућности уметничких пракси у стаклу.

Завршена је прва међународна уметничка резиденција „Лабораторија за креативно стакло“, одржана на Грзи, у близини Параћина. Окупила је двадесет уметника који се баве стаклом из Француске, Србије, Словеније, Пољске, Чешке, Холандије и Данске, са заједничком идејом да богато стакларско наслеђе Поморавља истраже и повежу са савременим уметничким праксама.

Резиденција је осмишљена као спој истраживачких посета значајним тачкама културног наслеђа стакларства, сусрета са носиоцима традиционалних заната и експерименталног радионичарског рада. Посебан акценат стављен је на упознавање историје стакларства у Поморављу, размену међународних искустава и развој нових, одрживих и еколошки одговорнијих приступа у раду са стаклом.

Од историје стакларства до живог занатског наслеђа

Истраживачки део програма започео је посетом Завичајном музеју Јагодина, где су се учесници упознали са почецима и развојем стакларства у овом региону.

Посебно занимљив сусрет организован је у параћинској воскарској радњи Ристић, где су Снежана и Слађана Ристић, представнице треће генерације ове занатске породице, представиле историју породичне радионице и специфичности воскарског заната који су неговали њихов отац Живојин и стриц. Ова посета подсетила је на некадашњу тесну повезаност индустријске производње стакла и малих занатских радионица. Воскаска радња Ристић некада је снабдевала Српску фабрику стакла воском, који је био неопходан за примену технике гилоширања – посебног поступка машинског украшавања стаклених предмета.

У овој техници восак се користи као заштитни слој током обраде стакла. Након полирања и нагризања површине киселином, восак се уклања, док на предмету остаје жељени декоративни мотив. Гилоширање је у производњу Параћинске фабрике стакла уведено почетком двадесетих година прошлог века и примењивало се све до педесетих година. Иако често недовољно видљиве у индустријској историји, ове технике често су представљале неизоставан део локалне традиције.

У Главици су учесници посетили Милана Стефановића, најстаријег гравера у Србији, који их је угостио у својој радионици и галерији. Током сусрета имали су прилику да се упознају са граверским занатом и да, уз његову помоћ, на старим машинама за гравирање испробају израду сопствених мотива.

Посебан тренутак ове посете био је поклон који је Лане припремио за сваког учесника – параћинске чаше из некадашње производње, са личним монограмом и гравираним мотивима крина. Овај мотив део је његовог препознатљивог стила, на који је утицала традиција чешког гравирања, чије је технике упознавао током свог дугог професионалног пута. У параћинској фабрици почео је да учи занат још 1947. године, као тринаестогодишњак.

Програм упознавања са локалним наслеђем обухватио је и обилазак знаменитости Параћина, међу којима су црква Свете Тројице и споменик ратницима палим у Првом светском рату. Захваљујући апликацији „Оживи стари Параћин“, учесници су имали прилику да упознају и изглед града средином тридесетих година прошлог века.

Знање некадашњих стаклара као инспирација за нове генерације

Важан сегмент резиденције чинила су предавања, презентације и практичне демонстрације, које су омогућиле непосредан сусрет савремених уметника са искуством људи који су деценијама радили у параћинској фабрици стакла.

Посебан значај за разумевање историје и специфичности параћинског стакларства имала су излагања Слађане Поповић и Биљане Ђорђевић, некадашњих радница погона за ручно-трговачко стакло Српске фабрике стакла. Оне су говориле о раду старог погона за дувано стакло и учесницима приближиле карактеристике ручне производње, као и знања и вештине потребне за израду стаклених предмета.

У разговору је учествовао и Игор Антић, директор производње у параћинској фабрици, који је представио савремене производне процесе и упознао уметнике са производњом стаклене амбалаже.

Током трајања резиденције демонстрације гравирања изводио је и Момчило Стојковић, некадашњи инструктор гравирања у параћинској фабрици. Учесницима је приближио специфичности овог заната, од оштрења бруса до извођења различитих декоративних мотива, преносећи знања и искуства стечена током рада у фабрици.

Традиционалне технике у новом, одрживом контексту

Радионички програм окупио је уметнике који су, ослањајући се на искуства и технике коришћене у производњи стакла током 19. и 20. века, истраживали њихове могућности кроз савремене, креативне и одрживе приступе.

Међу учесницима и предавачима била су и истакнута међународна имена из области уметности стакла, међу којима су Калина Банка из Пољске, Јоана Стелеа из Румуније, Катарина Хандлова из Чешке и Александрија Ајдуковић из Србије.

Кроз експериментисање са различитим техникама, уметници су истраживали како се традиционални поступци могу реинтерпретирати и применити у новим уметничким контекстима, уз посебан осврт на одговорно коришћење материјала и одрживост рада са стаклом.

Лабораторија отворена за локалну заједницу

Једна од најзначајнијих карактеристика резиденције била је њена отвореност за локалну заједницу. Грађани и љубитељи стакла имали су прилику да се непосредно упознају са уметницима, њиховим радом и различитим техникама обраде стакла.

Током отвореног дана резиденције, више од 40 учесника опробало се у креативним активностима као што су колаж на стаклу, гравирање, шлифовање, фото-трансфер и цијанотипија. Кроз практичан рад настајали су предмети инспирисани локалном историјом и стакларским наслеђем Поморавља.

Највеће интересовање изазвало је гравирање на старим машинама које су се некада користиле у Српској фабрици стакла. Управо је овај сусрет са аутентичним алатима и техникама омогућио грађанима да на непосредан начин искусе део занатске традиције по којој је Параћин деценијама био препознатљив.

Прва међународна резиденција „Лабораторија за креативно стакло“ показала је да стакларско наслеђе Поморавља није само део индустријске прошлости, већ и значајан извор инспирације за савремено стваралаштво. Повезујући уметнике из различитих земаља, некадашње раднике фабрике и локалну заједницу, резиденција је отворила простор за размену знања, очување традиционалних вештина и стварање нових уметничких интерпретација једног од најзначајнијих индустријских и културних идентитета овог краја.

Лабораторија за креативно стакло реализована је кроз пројекат „Glassmaking tradition meets innovation“ који су подржали Европска унија и Влада Швајцарске кроз програм „Култура за демократију“ који спроводи Хартефакт фонд.

Фотографије: Ђорђе Радошевић, Иницијатива Креативно стакло Србије