Прича о Каји и Сими Релићу, борцима против фашизма
Међу храбрим људима који су се, без оклевања супротставили фашизму већ у првим месецима, посебно место заузимају Каја и Сима Релић из Бешенова, чија су дела и данас део усменог и писаног памћења на тај период.
„Каја Релић била је прва фрушкогорска партизанка, а њен супруг Сима први командант Фрушкогорског партизанског одреда. То нису само историјске чињенице, то су темељи антифашистичке борбе на овом простору“, истиче Живан Пашић, хроничар из Чортановаца. Пашић подсећа на драматичне догађаје од 6. августа 1941. године, када је Сима Релић заједно са Ђорђем Газибарићем – Чилом успео да ослободи своју другарицу Кају, коју су усташе заточиле и мучиле у манастиру Бешеново.
„То је био чин чисте храбрости. Након ослобађања, њих троје су се повукли на Черевићку карлицу, где су им се убрзо придружили Милан Благојевић – Жицар и Славко Никшић – Мауки. Тако је настала језгра првих фрушкогорских партизана“, прича Пашић.
Сима Релић у народу је остао упамћен као изузетно одважан и неустрашив човек. Једна епизода из борби са усташама посебно се препричава.
„Заробили су групу усташа и везали их. Један од њих се усудио да каже Сими: ‘Лако је теби кад сам ја везан, а ти ниси.’ Сима је тада наредио да га одвежу, оставио је пиштољ и ушао у фер тучу. Био је јачи и пребио га. То вам говори какав је човек био – част изнад свега“, наводи Пашић.
О храбрости Сремаца сведочила је и песма „Кад су Сремци кренули“, коју је испевао Симин зет Чиле, а која је касније постала симбол борбеног духа овог краја.
Ни после рата Сима Релић није губио свој пркосни карактер. Имао је викендицу у Иригу, виноград и – магарца ког је водио са собом. Један сусрет са немачким туристом остао је упамћен као анегдота.
„Немац је стао колима и почео да га слика. Кад је Сима видео да је Шваба, прорадила му је нарав – разбио му је фото-апарат и истукао га. Рат је за њега био завршен, али сећања нису“, каже Пашић.
Релић је чувао виноград трофејним шмајсером, због чега су власти покушале да му оружје одузму.
„Кад је дошао службеник Територијалне одбране, Сима га је лепо дочекао, понудио соком од вишања и питао: ‘Ко те је послао?’ Кад је чуо одговор, рекао је: ‘Е, њега ми пошаљи да ми га одузме.’ Наравно, нико није имао храбрости да дође“, додаје Пашић.
Тешки партизански дани често су значили и глад. Када су се првих петоро фрушкогорских партизана састали са одбеглим робијашима из казнионе на Шуљамској главици, хране је понестало.
„Сима и Пинки су отишли на стражу. Убрзо су се чула два пуцња. Вратили су се вукући дивље свињче тешко око 200 килограма. Сима је тада рекао: ‘Ето ране за партизане.’ То је био живот у шуми – сналaжење и борба из дана у дан“, закључује Живан Пашић.
Фото-Приватна архива
Пројекат „Сећања из рата“ реализује портал Хероји Мораве. Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС . Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
