Манастир Манасија- најзначајнији манастир из средњег века
Када се каже „Ресавска школа“ прва асоцијација је манастир Манасија. Светиња која се налази на само километар од Деспотовца, у долини реке Ресаве, по којој је првобитно и носио име, најзначајнији је манастир из средњег века.
Пажњу посебно привлачи и место на којем се налази, на шумовитом узвишењу, манастирску цркву посвећену Светој Тројици „чува“ високо утврђење од једанаест кула.
Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара и кнегиње Милице Хребељановић. Српски владар, манастир је подигао између 1407. и 1418. године, као свој маузолеј, где је и сахрањен 1427.године, где сеи данас налазе његове мошти.
Деспот Стефан Лазаревић, у народу познат као Стефан Високи и важио је за једног од најбољих витезова „Змајевог реда“. Историјски подаци говоре о томе да је био један од најбољих војсковођа.
Поред своје храбрости и вештин, српски владар био је познат и по уметничкој страни. Важи за једног од најбољих српских средњовековних књижевника, а његова најзначајнија дела су “Закон о рудницима”, “Похвално слово Кнезу Лазару” из 1403. године, као и “Слово љубве” из 1409. који је један од најлепших текстова српске књижевности.
У време турских освајања, своје уточиште у манастиру Манасија пронашли су бројни учени људи. Из тог разлога, Манасија је сврстана у истакнути културни центар деспотовине, где се одвијала књижевна делатност . На овом месту оформљена је и, такозвана, „Ресавска“ преписивачка школа.
„Ресавска школа“ утицала је на даљи развој српске књижевности.
Манастир је више пута разаран и пљачкан. У овој српској светињи налазе се неке од најлепших фрески на којима се налазе ликови светих ратника, причешће апостола и сцене из Христовог живота.
Архитектура манастира Манасија
Манастир Манасија надалеко је познат по својој архитектури јер је опасан високим бедемима, који су изграђени како би имали одбрамбену улогу.
Једна од њих је донжон или Деспотова кула и у њу се једино не може ући са бедема.
Размаци између кула су били већи на источној, а мањи на западној страни. Оне су се разликовале само у основи.
Као најважнији објекат манастирског комплекса сматра се црква Свете Тројице. Она спада у најлепше цркве моравског стила.
Од једанаест кула које чине Манасију нарочито се издваја једна, тзв. Донжон кула. Донжон кула у манастиру Манасија познатија је још и као Деспотова кула.
ВИТЕШКИ ФЕСТИВАЛ „ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ“
Да и данас има витезова доказ је и Витешки фестивал који носи назив ктитора манастира Манасија, Деспота Стефана Лазаревића. Ове године, 28. и 29. августа, одржана је четврта по реду манифестација која је место сусрета историје, традиције и витешког духа. Четврти Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“ одржан је испод зидина манастира Манасије.
Ова манифестација, посвећена наслеђу средњовековне Србије и личности деспота Стефана Лазаревића, кроз богат програм чува успомену на једно од најзначајнијих раздобља српске историје и наставља да негује витешки дух и традицију Ресаве.
Бројни посетиоци из целе наше земље и иностранства уживали су у витешким борбама, бохурт и коњичком турниру, ћострању и ватреном шоу, као и бројним радионицама за децу.
„Посебан је доживљај бити део витешког фестивала. На тренутак смо имали осећај као да се налазимо у средњем веку. Витешке борбе, биле су јединствено искуство за за све нас који смо имали прилику да присуствујемо овом јединственом догађају“- истакла је Софија Белотић, новинарка из Руме која је имала прилику да ове године присуствује поменутом догађају у манастиру Манасија.
Пројекат „Од Ресавске пећине до витешког бојишта – прича о идентитету Деспотовца“ реализује портал Хероји Мораве. Истоимени пројекат суфинансира Општина Деспотовац . Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
