„Из вене у вену – прича о срцу већем од живота“

Истинске хероје срећемо сваког дана на улици, у свом граду, својој улици не знајући да смо управо тог тренутка прошли поред особе која је неким својим гестом спасила живот или животе.

Када говоримо о истинским, тихим херојима данашњице, не можемо заобићи ни добровољне даваоце крви. Дали крв једном или неколико десетине, па чак и стотина пута, сви они , заиста, јесу хероји.

Један од њих је и Илија Миљковић, пензионер из Инђије који је, само до 2015. године, драгоцену течност дао више од 130 пута. Према процени дао је више од 70 литара крви.

Илија је први пут крв дао 1970. године, током служења војног рока у Сиску и има осам испуњених књижица добровољног даваоца.

За всоју хуманост, пензионер из Инђије је награђиван више пута. Добио је три медаље за добровољно давалаштво крви, за 50 , 75 и 100 пута.

Дуго година је радио у МУП-у Србије, а пензионисан је од 1989. године. Илија је своју хуманост показао много пута, а 1992. године учествовао је и у спасавању рањеника ЈНА, који су са ратишта у близини Мостара пребачени на Војномедицинску академију у Београд.

Миљковић је за овај случај чуо на телевизији и није се либио да крене пут главног града како би спасио људске животе.

-Тог 7. фебруара 1992. Године чуо сам апел водитеља „Јутарњег програма“ и одлучио се домах да кренем за Београд. На ВМА су ме знали као редовног даваоца и нисам морао да пролазим процедуре провере. Тада сам упућен да дам крв рањенику којем је ивот „висио о концу“ и то директно, из вене у вену. Биле су то секунде које су значиле живот или смрт. Веома сам срећан што сам могао тада да помогнем нашим херојима и да спасим још један живот- причао је Илија о поменутом догађају.

У свету који често велича славу, моћ и пролазне успехе, вредности попут пожртвованости, доброте и несебичности често остану у сенци. А управо су то особине које красе праве хероје – попут Илије Миљковића. Његова прича није само сведочанство о деценијама хуманости и пожртвованости, већ и подсетник свима нама да је највећа величина човека управо у способности да помогне другоме. У временима када је све мање оних који дају без очекивања, Илија нас учи да прави хероји не носе плашт – они тихо корачају поред нас, остављајући за собом траг који живот значи.

Пројекат “Тихи хероји данашњице“ реализује портал Хероји Мораве . Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.

Фото-Приватна архива