Увоз стакла премашио 300 милиона евра – да ли је решење у креативној економији?

За годину дана увезли смо 140.000 тона равног стакла за 230 милиона евра, флаша за 75 милиона евра, а чаша за девет милиона евра. Истовремено, за куповину панчевачке фабрике стакла у стечају није било заинтересованих купаца, објавио је РТС уз подсећање да је приватизована Српска фабрика стакла из Параћина ове недеље испоручила прве количине амбалажног стакла домаћим купцима.

Драган Стевановић из Привредне коморе Србије указао је да се годишње се извезе стакленог крша за три милиона евра, а да једина фабрика стакла у нашој земљи која ради, месечно плаћа енергенте милион евраа

„Покренули смо иницијативу заједно са једним рециклером тог равног стакла који има капацитете негде око 10.000 тона годишње да пробамо да држава да субвенције да се то отпадно стакло скупља и да се прави нови производ“, наводи Стевановић.

Добро би било, кажу, када би се вратила уредба по којој су сакупљачи били обавезни да пре извоза, стаклени крш прво понуде домаћим фабрикама. Циркуларна економија је и саставни део пројекта ревитализације параћинског стакла којим се ради на оживљавању старих индустријских процеса, а по којима се Параћин препознавао.

„Циљ пројекта ревитализације параћинског стакла јесте успостављање лабораторије за креативно стакло које ће се бавити ручном производњом стакла користећи традиционалне технике која ће у свом саставу имати центар за дигиталну индустријску археологију“, објашњава Христина Михић из Института за креативно предузетништво и иновације.

Професор Економског факултета Дејан Молнар сматра да фабрика треба да пронађе неке нове кориснике стакла.

„Да ли су то дестилерије, винарије, ресторани… који би узимали неки софистициран модел чаше или флаше, који би њима помогао да повећају своју конкурентност на тржишту. Коначно флаша, ако причамо о њој или нека тегла, представља један од најважнијих елемената маркетинг микса, то је паковање“, објашњава професор Молнар.

Проблем је што старих мајстора више нема. У сарадњи са америчким Корнинг музејом, најпознатијим музејом стакла на свету, млади уметници и дизајнери учиће да своје идеје претворе у производ.

Креативна економија помогла би повећању извоза са 120 милиона евра који се тренутно базира на отпаду од стакла, стакленим влакнима и изолационим материјалима од тих влакана.

Извор -бизнис.рс

Фото-Википедија